Ponedeljak, Mart 26, 2007
Sasvim obična nedelja jednog Kineza
Mnogo sam se bre ulenjio!! Sada ću da vam ispričam kako je izgledala poslednja žurka sa Rakel i Alfonsom pre njihovog povratka u Španiju. Usput ćete i videti moja dva "pacova" koji mi prave društvo u sobi i kako izgledaju moji časovi Kineskog. Videćete i zašto je žongliranje kablovima neophodna veština na putu do Interneta.
Nedelja, 11. mart - "Ja ću cvikam žicu"
Pošto je Julia otišla, a Rakel i Alfonso će svratiti samo po svoje stvari, vreme je bilo da Imael i ja uvedemo internet na gajbu. Neki Brazilac Leonardo (ili tako nešto) koji je za stalno zaposlen ovde (ali duže vreme radi u kancelariji Huaxina u Brazilu) ima na gajbi kablovski ili sl. intenet. Onda je jedan kabl izvučen iz njegovog stana i nakačen na ruter (tako delimo jednu vezu ka internetu na više ljudi), a odatle idu kablovi do svakog od naših stanova. Sve je to lepo da Leonardo ne živi na drugom spratu a Ismael i ja na šestom, pa još treba dovući i kablove do drugih stanova. Pošto je tako lakše, kablovi se razvlače spolja. Primenjuju se metodi "ti baci a ja hvatam" i "ljuljaj daleko dok ne preskoči onaj %!#$! erkondišn". Evo kako to ide...
Petak, 16. mart - Kako smo ispratili Raquel & Alfonsa
Sve je počelo uveče posle posla, kada smo se okupili u jednom restoranu blizu stana. Osim naše ekipe, društvo su nam pravile naša koleginica Lou Jin i neka devojka po imenu Wanda koju ja ne poznajem baš dobro, ali ostatak ekipe je bolje zna. Ona nam je ispričala kako joj je bilo u Norveškoj na nekoj razmeni ili tako nešto, kako se smrzla i na kraju svega... izvadi veliku razglednicu Beograda!! Jao... ala sam se oduševio! Noćna fotka pobednika sa delom Kalemegdana oko njega, tu sam joj u par reči objasnio šta je to na slici i gde je to itd. Tamo smo večerali manje-više standardne stvari i onda smo se premestili kod Ismaela i mene na gajbu. Pošto sutradan ujutro Raquel i Alfonso odlaze, red je bio da ih ispratimo kako su zaslužili (kao što sam ranije rekao, mislim da su mi oni ovde bili najbolje društvo). Marek je izvadio neku poljsku vodku "Zybrowka", ili tako nešto, ja sam otvorio poslednju čokoladu, a pomenuta Wanda je donela 5-6 čokolada. Uz to smo imali i ranije pominjanu Kinesku rakiju, koja nam je pretekla od neke ranije blejanke.
Kada smo se tu razveselili, vreme je bilo da se krene na staro mesto...."Reggae Bar". Posle nekog vremena... na stolu se pojavila flaša tekile. Onda smo se malo igrali sa solju i limunom i obrni-okreni... već je bilo četiri. Vreme da se ide... Marek i Ismael nisu bili u upotrebljivom stanju, Rakel je sutra ceo dan provela u krevetu, ali ostatak ekipe je odlično podneo sve izazove koji te petkom uveče čekaju.
Subota, 17. mart - Kineski za blejače
Nije baš bilo lako probuditi se sutra. Ovo je bila već druga nedelja kako odlazimo na Zhe Jiang univerzitet i tamo imamo neke "časove" Kineskog sa nekim studentkinjama koje Marek i Katia poznaju. Pre prvog puta, ozbiljno su nas ispreskakale nekim pitanjima "koliko ozbiljno hoćete da učite? Koliko reči znate? Da li umete da čitate Pin Yin (kineske reči napisane latinicom sa označenim tonovima na samoglasnicima)?" Katia i Marek već duže vreme vežbaju sa jednom devojkom, pa smo Ismael i ja dobili svoje "učiteljice". Iako su devojke nastupile ozbiljno, časovi su se posle nekog vremena razlabavili i pretvorili u neku neobaveznu priču sa povremenim epizodama na Kineskom. Ipak, one imaju veliku želju da nam pomognu i dale su nam slobodu da organizujemo sadržaj naših časova kako god nama odgovara. Tako smo prošle nedelje kupili dva udžbenika i sada ćemo da idemo po tim lekcijama. Jedino sam se ispalio što nisam video da uz udžbenik ide i MP3 cd. Sve bi bilo ok da nisam bacio račun čim sam izašao iz knjižare (hm... odakle ta navika?). Ali sam se setio! Sada na časove nosim moj MP3 fleš, pa onda zamolim devojke da pročitaju dijalog, da bih ja kući mogao da vežbam izgovor. Evo nas sa našim profesoricama...
Ovog vikenda smo se bili dogovorili da pre časova neko vreme pikamo odbojku ili nešto slično. Pošto smo zakasnili, već je bilo vreme za ručak (od našeg stana do univerziteta menjamo dva autobusa i sve zajedno treba oko sat i četvrt). Onda su devojke predložile da odemo do jezera i tamo pikamo nešto sa loptom, a da posle u nekom McDonaldsu ili KFCu imamo čas. Da... najbitnija stvar je da je ovo BESPLATNO, tj. one to rade jer im je zanimljivo. Naravno, odužićemo im se nekim "prigodnim" poklonom na kraju. I tako smo seli u neki taksi, jer bi autobusom trebalo više od sat vremena. Ispostavilo se da ceo Hangdžou nedelju popodne (naročito ako je lepo vreme i kada cele prethodne nedelje pada kiša) provodi u JEDNOM parku pored jezera. Imaju toliko neverovatno uređenih i picnutih parkova, šetališta, staza... a oni svi nagrnuli u jedan isti. Nama je trebao baš ovaj jer tu imaju velike livade koje su dobre za planirane sportske aktivnosti. Mi došli tamo... a ono... na ulazu gužva kao pre deset godina u redu za ulje i šećer. Naravno, od odbojke ili nečeg sličnog nije bilo ništa jer nisi mogao da se pomeriš nigde od gužve. Tu sam video jedno 50ak parova koji poziraju pored nekog cveća i slikaju se. Ovde je običaj da mladenci pre (ili neposredno posle venčanjka, nisam siguran) naprave jednu fensi sliku. To su neke poze, najčešće pored neke vode ili pored nekog rascvetalog žbunja i drveća, pa se sve to posle ispegla u Photoshopu i eto uspomene za ceo život! Meni je ovo bilo malo smešno... vidiš među gomilom ljudi, koji se šetaju parkom, parove koji čekaju na red kod fotografa pored nekog potoka, pa onda 10m dalje kod nekog cveća, pa 20m dalje kod nekog drveta, itd. Evo kako to izgleda...
Na kraju smo batalili park i uputili se ka centru grada da tamo zasednemo negde da konačno održimo taj čas. Mogu reči da je bilo fino... izvadim udžbenik, pa malo one čitaju, malo ja (Ismael je morao da ide ranije kući jer pomaže drugaru koji radi na nekom projektu), pa ih onda nešto pitam... pa da li se ovo kaže ovako, onako... jel može ovo ili ono... i prođe vreme. Onda sam krenuo kući i trebalo mi je dva sata (inače treba 45 minuta) da se vratim!! Mnogo sam se iznervirao... na stanici piše da poslednji autobus kreće u pola7, pa ja mislim od ovoga nema leba i krenem da nalazim neka alternativna rešenja. Posle vidim taj isti autobus koji mi treba! Šta je bre ovo?! Kaže nema posle pola7, a vidi ga sada! Siđem na sledću stanicu i mislim da će i pomenuti bus tu da stane. Međutim... to što idu istom ulicom ovde ne znači da staju na iste stanice. Sva sreća pa umem da pročitam koji bus ide na "U Lin" trg, pa sam skontao kako da se dovučem tamo. Onda nije bio problem ali sam se već iznervirao. Najviše sam bio besan na sebe jer razmišljam: "Šta ti vredi što možeš da zakazuješ večeru i praviš neke tamo rečenice, kada ne umeš da pitaš koji bus ide tamo-i-tamo". To ispadne kao da gradiš kuću, pa ostaviš neke rupe u temelju. Tu sam obećao sebi da ću sledeću (tj. ovu) nedelju provesti u popunjavanu rupa. Pre svega mislim na snalaženje u gradu i neke rečenice koje mi mogu trebati, npr. u teretani ili sl. (da ne bi kao do sada lupetao neke gluposti, npr. pre neki dan sam umesto "da li ti treba" pitao lika "da li imaš ove tegove")
Nedelja, 18. mart - Pacovi i slične zveri
Danas smo Katia i ja rešili da oplemenimo naš ovdašnji život nekim životinjama. U tu svrhu ona je rešila da se opskrbi jednim zecom, a ja sam bacio oko na neka dva mini-hrčka. Bili su mi zanimljivi zato što koriste prednje noge kao ruke (da se penju, čiste, jedu, itd.) a što je vrlo bitno zahtevaju maltene nikakvu negu (osim sipanja hrane jednom dnevno i čišćenja kutije od fekalija jednom nedeljno). Uz to mogu i da se uzmu u ruke, mada čim su negde van kutije krenu da trče i beže po stanu. Jednom zamalo da zgazim jednog od ovih nesrećnika. I tako krenusmo sa Lou Đin (ovako se čita Lou Jin) na neku pijacu gde prodaju ukrasne elemente kao što su biljke i životinje. Posle kraćeg razgledanja kupili smo zveri koje smo hteli i nadenuli im imena. Imam muškog i ženskog (moram reći da je ovaj muški manji) hrčka i kada spavaju skupe se u lopticu veličine one za ping-pong. Dogovorili smo se da muški bude "Rou Rou" a ženski "Čou Čou", što mu kada se zajedno izgovori znači ćufta na Kineskom. (Rou = meso; Čou = lopta).
Prošle nedelje zec koga je Katia uzela nije baš briljirao. Nešto se patio sa stomakom, slabo je jeo, ali je na kraju počeo da se vraća u normalu. Nažalost, kada se ove subote uveče vratila kući, nesrećnik nije davao znake života. Rešila je da ga sahrani u nekom parku blizu stana, jer smo odbacili (zaista zanimljivu) ideju da ga zakopamo u dvorištu kompanije. Moji mali pacovi su živi i zdravi (da kucnem u drvo), svaki dan se nešto grizu, ujedaju i cvile, a noću me bude jer uporno pokušavaju da otvore plastični poklopac i pobegnu iz kutije.
06. Maj!!!
Hocu i ja u Kinu, kako je strava! :) Stalno cmizdrim, da se sto pre vratis... ali, sada kad vidim kako ti je, prelepo i nestvarno, zelim ti da ostanes sto vise. Znaj, ocekujem razglednicu... A tortu za rodj, mogu da napravim i u junu!
06. Maj!!!
Hocu i ja u Kinu, kako je strava! :) Stalno cmizdrim, da se sto pre vratis... ali, sada kad vidim kako ti je, prelepo i nestvarno, zelim ti da ostanes sto vise. Znaj, ocekujem razglednicu... A tortu za rodj, mogu da napravim i u junu!
de si kosmija,sta se radi?! vidim po slikama da se dobro provodis, jedva cekam da s e vratis da sredjujemo utiske, nedostajes mi. pozdrav iz bgd komsa - shomi p.s. poz i od alexe
Ho Bole!!
I dont understand anything at all :). I would like to see some pictures from you and the others :).
Wish you a great time,
Alfonso (from Spain)
bole bre, jel to bi skoro mjesec od zadnjeg javljanja?
stalno provjeravam blog, chekam da neshto dodash.. nije valjda da si sad pred kraj uzeo neshto i da radish u toj firmi.....
PISHI MORE! il se vracaj!
poz ;-)
Stvarno nema ga da se javi ;))
Bole tebi je tamo toliko do jaja da kad se vratis mi cemo ti svi biti smor :-(. . .
Dobro bar ja necu :-). E nikako mi ne ide da ti posaljem SMS.
NEDOSTAJES NAM!!!!!!!!!
KISSCINA za tebe Bosko Cosko
