Sreda, Mart 07, 2007
Možda je zbog garderobe?
3. i 4. mart
Ovaj vikend su nam u poseti bila dva drugara iz Xiana - Miguel i Angel. U Subotu smo pravilina gajbi neku kao sedeljku, jer nam jedan dobar Kineski drugar odlazi na službeni put, i nećemo ga tako često viđati. Posle toga smo išli u "Reggae Bar", gde sam se zezao sa nekom Kineskom ekipom. U Nedelju Kinezi su slavili "Praznik Crvene Svetiljke", pa smo blejali po gradu i gledali brdo vatrometa sa Kineskim drugarima. Bili smo i na kastingu za neki EKSTRA posao, ali smo izvisili....
Subota
Danas sam spavao do kasno. Danas dolaze Miguel i Angel, dvojica Španaca koje smo upoznali u Xianu. Posle povratka sa odmora, stan nam je kompletni krtog, pa bi valjalo malo počistiti. Danas smo planirali da napravimo ispraćajnu sedeljku za našeg drugara zvanog Uan Đin Đan. Ako se sećate prvih stvari koje sam pisao, pominjao sam ovog lika jer je bio kao crtani film kada smo mu u nekom klubu objašnjavali kako da repuje. Maše rukama i kao preti utokom... bio je mnogo smešan! Ali je dobar ko lebac i svi ga mnogo volimo. Za ovu priliku Ismael je u kancelariji odštampao 5-6 njegovih fotki u A3 formatu, pa smo to polepili na zidove gajbe, a jedan smo natakli i na vrata. Ovaj planirani hepening bio je motiv više da pospremimo stan. Frižider smo pre polaska isključili, pa je sada oko njega bila neka vodurina, a unutra je neki limun mutirao u do sada nepoznatu životinjsku vrstu. U kuhinju smo stavili neke plastične ploče, kao što ponegde stavljaju u kupatilo. Taman kad smo završili, zovu nas drugari i kažu da su na aerodromu u Hangdžou. Ismael ide da ih pokupi, a ja ostajem da odmorim malo.
Negde poslepodne, dolaze njih trojica. Spavaće kod Mareka u sobi, jer on ima jednu praznu. Ismael ih vodi na večeru u čuvenu prčvarnicu preko puta, a Alehandra i ja idemo da kupimo neke stvari da, ipak, ljudi imaju nešto i da pojedu kada dođu večeras na taj "večera-parti-ispraćaj". Oko osam, dolaze prvi gosti. Osim moje ekipe, od Kineskih drugara tu su, osim slavljenika, njegov kolega (Alehandrin "mentor"), pa onda jedan simpatični par i na kraju naša drugarica Lou Jin koja svaki dan posle ručka bleji sa nama u kafeteriji. Dva Španca doneli neko suvo meso, sardine... uh! To je bilo dobro. Alehandrin tutor doneo neko Žuto vino. To je stvarno vino, malo jače arome i sa više alkohola i ima boju meda. Kažu... običaj je da kada se rodi dete (e sad sam zaboravio da li muško, žensko ili oba, ali nije bitno), oni zakopaju jednu flajku ovog vina, pa je otkopaju za svadbu! To je bilo fino. Kupili smo i pivo i ranije pominjanu Kinesku žestinu čudnog mirisa i ukusa. Kinezi nisu nešto puno cirkali, ali nama nije bilo loše...
Kinezi su oko 11 zapalili kući, a nas sedmoro ostadosmo kod nas na gajbi. Pošto ustaju u pet ujutro sutra... Katia i Marek su otišli da spavaju. Ismael, Alehita, Španci i ja rešili da odemo prvo u "Reggae Bar" pa ćemo posle da vidimo šta ćemo. Stigli mi tamo... gužva. Ima stranaca ima Kineza. Nije prošlo ni 15 minuta, kad odjednom došla neka devojka, namota mi šal na glavu i dovuče me do nekog stola gde je već sedela neka Kineska ekipa. Prvi put ih vidim. Sva sreća jedna je dobro pričala engleski, pa mi je objasnila šta se dešava. Poenta je da bacaju dve kockice i najmanji ili najveći zbir mora da uradi neki "blam". Između ostalog da se popije neki alkohol, da se poljube neki stranci (naravno suprotnog pola... to sam častio Ismaela, hehehe), jednom sam morao da se izujem i bacim cipele preko šanka, itd. Sve u svemu šou! Posle ovoga... šta bi drugo? Pet kockica i udri! Standardni drinking game. Igrali smo u troje, pa mi je bilo malo teže da ih pobedim (tj. lakše da popijem nešto od njihovog pića, tj. crno vino pomešano sa spriteom i ledom....hehehe). Posle sam igrao protiv nekog lika i odrao sam ga, a njegov drugar se oduševljavao kako se ovaj leši od alkohola. Mnogo mi je žao što im nisam pokupio bar neki broj mobilnog, jer mi je ovo veče sa njima bilo mnogo dobro! Već je bilo oko 3, pa smo zaključili da sada ne vredi ići nigde, jer se u klubovima društvo već raspada. I tako se natrpasmo u taksi i otišli da spavamo...
Nedelja
Buđenje nije bilo toliko komplikovano. Danas u 10do1 imamo sastanak sa nekom ženom koja je agent neke tamo agencije. Nnjena uloga je da obezbedi što više ljudi za neke tamo kastinge, reklame, filmove itd. Pošto su stranci ovde neka vrsta egzotike, poželjno je npr. u reklamama imati strance. Onda im valjda to bolje izgleda... nemam pojma. U svakom slučaju, preko naše drugarice Bao Bao (koja radi na recepciji firme i bila je u šemi sa Luisom iz španije koji je ovde bio pre mene), ta žena-agent je kontaktirala nas koji ovde radimo i s vremena na vreme uleti neki posao. Tipično je snimanje reklama, kada se dobije 30-50 evra za jedan dan. Kada se oduzme 10e zbog gubitka jednog dana na poslu, opet je dobra kinta! A i zezancija je... kao, glumiš neku stranu facu u reklami. Mora da je smejurija! Nama je ponuđen posao za 50e dnevno u trajanju od tri dana na nekom ostrvu blizu Hangdžua! Odvalili bismo se od para! Bili bismo, što Marek kaže, neka vrsta "belog roblja" u smislu da bismo bili posluga ili tako nešto na nekim prijemima, večerama, koktelima, itd. Svi troškovi (prevoz, smeštaj, hrana) plaćeni. I tako... sretnemo mi tu gospođu, odvede nas ona u neku zgradu, kad tamo... iz neke sobe se čuje glasna muzika, a ispred vrata čeka 10ak Kineskih manekenki!! Au... ovo mora da je nešto profi! Reče nam gospođa da smo trebali da nabacimo košulju, cipele, pantalone i tako to... ali nam naša drugarica iz kompanije nije rekla da je za kasting obavezno pojaviti se u picnutom izdanju. I tako. Poređali nas, neki ljudi nas gledaju. Mi se predstavili jedan po jedan i rekli odakle smo (naravno, sve na Kineskom). Hvala vam! Hvala vama i čućemo se! OK. Nadamo se da će biti kao i svaki put, a to znači bezuslovno dobijamo posao, a kasting je bio samo forme radi. Međutim... zove nas žena-agent... nešto se izvinjava. "Bu jao ren" ponavlja. Iako znam šta priča, ipak sam prepustio telefon Mareku u nadi da će njegovo bolje poznavanje Kineskog rastumačiti ove poruke u pozitivnom kontekstu... ali to nije pomoglo. Svi smo se malo razočarali kada smo saznali da nismo prošli na tom kastingu. Verovatno zbog odeće. Drugi kriterijum je bio visina 180+, a mi se tešimo da nismo valjda toliko ružni da su nas zbog toga preskočili. Jeste da nismo lepi kao Kineske manekenke, ali valjda ličimo na "normalne" strance. Ili možda ipak nije bio problem u garderobi? Eto tako... nismo se puno potresli, barem ja nisam, jer je sve zvučalo mnoooooogo dobro da bi sve baš bilo kako treba. Što bi rekao jedan čuveni lik iz čuvenog filma: "Takav je posao, ni ja ga ne volim!"
Poslepodne smo se sastali u centru Hangdžua sa istim Kineskim društvom koje je bilo juče kod nas na "partiju". Prvo smo posetili jedan tržni centar blizu "U Šan Guan Čan" (U Šan trg je početak najvažnije ulice u Hangdžou - "Jan An Lu"). Između ostalog tu postoji neki prodavnica kućnih ljubimaca, gde se može naći sve... od guštera do psa i od veverice do papagaja. Lou Đin je kupila zeca za 160 dinara, Katia je bacila oko isto na nekog zeca, a meni su bili gotivni neki minijaturni hrčci, koji mogu da se usprave na noge i onda liče na mini-kengura. Mislim da sam mogao da dobijem dva za 80 dinara. Prošle godine je Španac Luis kupio vevericu za 40 dinara. Ajde mala digresija... veverica je imala lep život, ali je njen kraj bio tragi-komičan. Pre nego što je otišao na neki put, pošto nije našao nikoga da pričuva vevericu, Luis je veverici nagurao 5 tona hrane u kavez i punu činiju vode i ostavio je tako. Nažalost... tek kada se vratio, shvatio je da mu ideja nije baš bila najbriljantnija. Nešto sam se mnogo razmišljao, pa na kraju nisam uzeo dva hrčka. Ko zna da li mogu da nađem nekog normalnog da ih čuva kada ja odem. Prošetali se pešačkom zonom (ne znam po koji put već), ali je bilo nekako tiho i mirno iako je bila gužva. Možda je to zbog današnjeg praznika, nemam pojma. Ručali smo u restoranu i uveče krenuli ka U Šan trgu. Oko nas na sve strane vatrometi, petarde... opšta ludnica. To me je podsetilo na novogodišnju ludnicu u Pekingu, kada smo sa krova hostela sat ipo vremena gledali vatromete svuda oko nas. Trg je bio lepo ukrašen, sa gomilom crvenih svetiljki i krcat ljudima...
Tu smo malo izblejali i otišli kući. Mislim da Migel i Angel nisu baš oduševljeni njihovim boravkom ovde, jer nisu videli baš puno od nekog noćnog života, a mislim da su to očekivali. Čini mi se da moje društvo nema neku preveliku inicijativu za izlaske noću, što mi vrlo nedostaje. Dok su Rakel i Alfonso bili ovde, oni su bili ti koji kažu večeras idemo ovde... sutra tamo... zovi ovog, zovi onog, itd. Moraću malo aktivnije da se postavim u ovim stvarima i da preuzmem na sebe "organizovanje" ovakvih stvari, jer kada bi neko predložio nešto konkretno, mislim da bi ostali prihvatili. Prva stvar koju sam uradio jeste dodavanje naših Kineskih drugara na mailing-listu naše ekipe. Tako ćemo olakšati međusobnu komunikaciju i dogovaranje izlazaka. Uh... malo sam se raspričao. Sve u svemu, jedan opušten vikend... sledeće nedelje otvorio sam novo poglavlje u mom Kineskom životu, koje je iz perspektive Kineza vrrrrrlo bitno. O tome sledeći put...
Jedva čekam to sledeće poglavlje
Bole, tekstovi su ti interesantni i dobro napisani. Žao mi je da te neću videti u Beogradu, ali kako si krenuo verujem da ćeš uskoro doći do Toronta. Puno pozdrava i lep provod.
