Petak, Mart 02, 2007
Šoping tura u Xianu
23-28. februar - Xian
A... evo nas u našem Hangdžou! Posle 5 dana u Pekingu i 2+3 dana u Xianu. U našoj ozbiljnoj firmi, koja se bavi konsaltingom u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija, teško je naći DVD čitač. Pošto smo na DVD spržili 2GB fotki iz Pekinga moraću malo da obrnem redosled i prvo ću pričati o 5 dana u Xianu. Kliknite ispod sličice na "Dalje"
23. Februar
Oko pola8 ujutro voz je stigao u Xian. Pošto je kupe više podsećao na hotelsku sobu nego na voz, pošteno smo se naspavali. Na stanici nas je čekao neki momak koji nas je spakovao u kombi i odvezao u hostel. "Han Tang Inn" (ili tako nešto) nalazi se na 10 minuta peške od samog centra grada. Nije tako čist i uglancan kao hostel u Pekingu (a bogami i skuplji je) ali imaju lepu prostoriju za blejanje. To je neka mešavina restorana, TV sale, kafića i štenare (zato što u ovoj sobi imaju kućicu za pse, sa dva mala retrivera koji mnogo vole da $%!&! po ovoj prostoriji, ali za njima redovno čiste pa nije strašno).
Inače, Xian je bio prva prestonica Kine i dom mnogih dinastija. Tokom srednjeg veka, Peking je postao prestonica Kine. Prvi kineski car iz dinastije Qin, koji je ujedinio (tj. pokorio) rascepkane Kineske državice ostavio je za sobom jedan, u najmanju ruku, neverovatan spomenik. Negde, 70ih godina 20og veka, seljaci koji su kopali bunar u polju, 40ak km od Xiana, bili su vrlo iznenađeni kada su iskopali jedan deo statue čoveka u prirodnoj veličini, izrađene od terakote. Dalja istraživanja pokazala su da se nedaleko od mauzoleja prvog Kineskog cara nalazi zakopana čitava armija terakota ratnika u prirodnoj veličini, koja broji 11.000 statua! Prema odeći i frizuri koju imaju (inače, za tadašnje Kineze kosa je bila svetinja i muškarci i žene češljali su se non-stop i vezivali različite punđe, kike, repove itd.) razlikuju se generali (samo 7 figura!), viši oficiri, obični vojnici (pešadija), strelci i konjanici. Neverovatno je koliko živo izgledaju ove figure. Dok sam ih gledao, imao sam utisak da je neko "puzirao" život ovih ljudi i da će se pokrenuti svakog trenutka. Vojnici su raspoređeni u borbene formacije, a nedaleko od njih nađene su oklopne kočije od bronze, u pola prirodne veličine. Da stvar bude genijalna, treba reći da je sve ovo napravljeno pre 2200 godina!
Naravno, odmah smo se u hostelu raspitali kada organizuju turu do ratnika od terakote i rekoše nam da možemo da idemo već danas. Spakovali nas u neki kombi, neki čika, kaže da ga zovemo Džeri, sa nadprosečnim (za kineske standarde) Engleskim i vozi. U istoj turi sa nama bili su i neki ljudi iz Meksika, Australije, Francuske i Holandije. Čika nam je objasnio da ćemo pre obilaska ratnika, prvo posetiti "jedinu kvalitetnu" fabriku replika terakota ratnika u Xianu. Da da... on verovatno nema nikakvu kombinaciju sa ovom "čuvenom" fabrikom. Figure su lepe, ali su bile dosta skupe. Sva sreća, pa nas nije tu držao duže od 20ak minuta. Nastavili smo put, a Meksikanka je bila srećna što je kupila "jedinu kvalitetnu" figuricu ratnika. Kada smo stigli u muzej terakota ratnika, prvi utisak je bio razočaravajući. Svuda oko nas neke zgrade... gde su bre ti ratnici, šta će mi ove zgradurine? Onda nam čikica objasnio da su to, u stvari, tri pokrivene jame. Jedna veeeeeelika, jedna malo manja i jedna mala jama. Plus, neki muzej iskopanih bronzanih figura, uključujući i spomenutu ratnu kočiju. Kada smo ušli u prvu halu, scena je bila neverovatna! Dugačka nekih 80ak i široka 40ak metara, jama je otkrivala 6.000 ratnika od terakote, raspoređenih u borbene formacije, baš onako kako su otkopani. Još par hiljada ratnika trebalo bi da bude u ovoj jami, ali su trenutno na restauraciji. Odavno se nisam oduševio nekim spomenikom ovoliko. Utisak je sličan kao nakon prvog pogleda na Kineski Zid, otprilike tako.
U drugoj zgradi, tj. jami, izložene su neke figure, dok je veliki broj polomljen i nabacan na gomile. To je delo vojske seljaka, koji su iz ljubomore na velikog cara, želeli da unište armiju koja čuva njegov grob. Kad i zašto se ovo desilo, nažalost ne znam. Pažljivo, svi delovi se skupljaju i analiziraju. Nakon ovoga od delova se, ukoliko je moguće, restauriraju originalne figure.
Džeri nas je manje-više ljubazno požurivao da idemo na ručak, koji nije bio uključen u cenu ove posete. Nije bio baš najjeftiniji, ali je bio dobar. Najeo sam se nekih začinjenih rezanaca... bili su baš dobri! Posle najedanja, uputio nas je u "muzej svile". Ajde dobro... mi došli tamo, kad ono pista za modnu reviju. Publiku je činilo samo nas 8-9. Muzika, svetla, neki "manekeni" i "manekenke" nose svilene pantalone, spavaćice, košulje, pidžame.... sve u svemu smejurija. Onda nam neka devojka ispričala i pokazala kako se dobija svila. Od svilene bube do tkanine, ceo proces. Ovo je bilo zanimljivo i stvarno je bilo lepo. Medjutim... kad ti se toliko svidelo, što ne bi kupio svilenu posteljinu? Kolika ti treba, "king size", "queen size"? Letnja ili zimska? Koliko slojeva? Ma samo ti kaži šta oćeš, mi imamo, samo kupi nešto! Kada sam ih pitao da li uz posteljinu ide i karta za voz za Hangdžou ubedio sam ih da ipak ne mogu ispuniti moje stroge finansijske kriterijume. Drugi deo "muzeja" je bila robna kuća svilene odeće. Pošto i tu nisu mogli da mi daju kartu za voz kući uz svilenu košulju, odustali su od ubeđivanja da kupim nešto. Pošto smo se zadržali ovde, nismo stigli da posetimo muzej mauzoleja prvog kineskog cara, ali nam je Džeri vratio kintu za ulaznicu. Nešto mnogo malo, ali ajde da mu verujemo da je toliko jeftino jer je grupna ulaznica. Ma nema veze... posle terakota armije, ništa drugo mi nije žao što sam propustio!
Vratili smo se u hostel oko 7 uveče. Pošto se približava kraj prolećnih praznika, biće problem kupiti kartu za voz. Zato smo požurili do stanice, a tamo..... ludnica! Na 20 šaltera redovi od po 20 metara! Pitamo neku gospođicu na šalteru, jel ima karta za Hangdžou za prekosutra, ona se smeje. Dobro. Jel ima za 3 dana? 4? 5? Možda za Šangaj? Svako pitanje - isti odgovor: "Mejo!" (nema). Super.... sada moramo da jurimo kartu za avion koja je 30 evra skuplja. U hostelu smo na internetu kupili avionske karte. Kada se uračuna cena noćenja u hostelu, cena karte, i izgubljen dan na poslu.... kraći smo za 60e! Ali zato ostajemo 3 dana duže u Xianu i sada ne moramo da ustajemo u 8 ujutro da bismo obišli sve što nas interesuje. Rezervisali smo sobu u hostelu i otišli da spavamo. Pre toga smo snimili neki "Salsa" klub, preko puta hostela. Izgleda kao fensi mesto, ali ulaz je džabe... eto nas tamo sutra uveče!
24. februar
Danas smo hteli da vidimo jednu od dve pagode. Izgledaju kao tornjevi, ali imaju spratove. Postoji jedna mala (starija) i velika (novija, koja nosi ime "Pagoda Velike Divlje Guske"?!). Pitali na recepciji, objsne oni nama koji autobus, ali ne rekoše stanicu, a mi pametni nismo se setili da pitamo. I tako... možda je ovde? Jel vidiš ti nešto? Ne ne... sigurno je sledeća stanica! Ili je bila prethodna? Ma izlazimo iz busa pa ćemo da vidimo! Pitali nekoga na ulici Engleski priča super, ali ne zna gde je ta pagoda (tj. nije nam dobro objasnila). Inače, mislim da Kinezi pre nego što znaju "hello" i "thank you" u školi prvo nauče da kažu "my English is very poor". Tako i ova devojka, iako smo se sa njom dobro razumeli ipak je na kraju dodala ovu čuvenu rečenicu. Krenemo mi niz neku veliku ulicu... vidimo po radnjama neke rasprodaje. Ušli u jednu, drugu, treću... U svakoj radnji našao sam bar 3 stvari koje mi se sviđaju. Nisu ni skupe, neke su čak besmisleno jeftine, ali šta će mi majica kratkih rukava, kad ih imam 10. Stvarno, ovde ko ima para da potroši na odeću, nema nikakvih problema da nađe nešto fino. Ovde u jednoj radnji vidim zanimljivih stvari, koliko u BG-u za ceo dan šipčenja (i to ako imam sreće). Na kraju se naš put do pagode završio kao obilazak radnji i pretresanje rafova sa popustom. Naleteo sam na neku tanku finu jaknu... nešto pola sako, pola jakna. Kinezi to često furaju, ali ja nikad nisam tako nešto probao. Lepo izgleda, fino stoji i kupim ja jaknu. Srećni se vratili u hostel. Nismo videli pagodu, ali nema veze. Sutra! Večeras idemo u "salsa" club. Pre toga večerali smo u Muslimanskoj ulici. U Xianu živi veliki broj Kineza Muslimana i meni to čudno izgleda kada vidim Kineze sa kapicama. U "salsa" klubu, očekivana scena. Devojke igraju, oko njih pretendenti na frajera skaču, cimaju se, kao crtani film. Na stolovima, podrazumevani Čivas i čaj, ponegde Konjak... da naručimo i mi nešto? Daj nam ono najjeftinije pivo! Nije bilo skupo. Tu smo se izskakali... igrali sa nekim Kineskinjama... klasika. Pa na spavanje!
25. februar
Kasnije smo ustali. Prebrojavam pare... "mejo!". Danas počinjem sa dijetom. Ova se zove finansijska i ogleda se u doručkovanju jedne banane i jogurta za 32 dinara umesto kompletnog musli obroka za 80 ili jaja, slanine i tosta za 160. Na ulici sam uzeo i kukuruz i bio sam srećan. U hostelu smo upoznali i neku dvojicu Španaca, Migel i Angel. Oni putuju po Kini i rekli smo im da, ako imaju vremena, svrate u Hangdžou, a mi ćemo ih smestiti kod nekog od nas na gajbu. Danas se nastavio šoping pohod. Pošto sam sa parama utanjio, nisam ništa više kupovao. Ismel i Alehita su kupili "nike" za 800 dinara, ali ne izgledaju loše. Pantalone 160, jakna 400, ženska jakna 160... šou program! Kada vidimo negde da se kinezi guraju kao krdo da uđu u radnju, to je jasan znak da iskoristimo naše fizičke predispozicije (visinu i dužinu ruku) i da se proguramo do rafova sa jeftinim stvarima. Jednu od ovakvih radnji smo sutradan videli opustošenu, a enterijer je izgledao kao da je unutra bačena bomba. Ipak, videli smo te dve pagode i srećni, punih ruku kesa, vratili se u hostel. Usput smo se slikali...
Ismael je bacio oko na neku Irkinju. Pričao je sa njom celo veče uz pivo. Mi smo malo cirkali pivo, malo visili na internetu, pričali sa pomenutim Špancima i dogovorili se da zajedno odemo opet u isti klub. Pre toga smo banuli u neki drugi. Ispostavilo se gej klub! Odatle smo pobegli čim smo skontali situaciju. Ma da mi idemo na staro, provereno mesto, a i blizu je hostel. Tamo je bilo standardno...posle nekog vremena, moja ekipa otišla već na spavanje. Vidim ja neke strance, priđem da popričam sa njima. Kanađani, rade kao učitelji Engleskog ovde u Xianu. Na stolu konjak!! Auuu! Hoću i ja da budem učitelj Engleskog u Kini! Tu sam dobio jedno direktno ubrizgavanje konjaka, a oni se polako pokupili i otišli, pa sam i ja otišao konačno u hostel da odspavam.
26. februar
Danas smo namerili da vidimo gradske zidine. Centar grada opasan je 20m visokim i 10ak metara širokim zidom, sa kulama, kapijama, itd. Sve u svemu, mnogo lepo izgleda. Kada ulaziš u centar, kao da ulaziš u neki srtednjovekovni grad - ogromni zid, oko njega kanal, a ti prolaziš kroz veliku kapiju. Jedino što te iza kapije čekaju soliteri, neonske reklame i tržni centri, ali zato je i zanimljivo. Pošto se ispred jedne od kapija nalazi železnička stanica, bacili smo pogled... auuuu! Koja ludnica! Ispred stanice gužva, kao ispred Marakane za derbi. Bukvalno tako, bez preterivanja. Ljudi se nabili da uđu, neki imaju ležaljke i spavaju pored kofera, neki čekaju u 50m dugačkim redovima ispred zgade stanice... ne mogu da zamislim kako izgleda unutra. Sada smo shvatili zašto nema karata za voz!!
Na ovoj slici se vidi samo deo cirkusa. Koji smo mi mentoli. A lepo nam rekli naši Kineski drugari da nema šanse da kupimo kartu za voz u ovo vreme. Tako ti je to. Vratili smo se u hostel, večerao sam kukuruz i neku mešavinu testa i mesa nataknutu na ražnjić. Sve u svemu nije loše a i jeftino je (što je sada jako bitno!). Uveče smo preskočili klub i otišli da spavamo, jer smo bili umorni od šipčenja po zidu oko centra grada.
27. februar
Poslednji dan u Xianu. Doručkovao sam moj standardni doručak (bananu i jogurt + kukuruz na ulici). Danas smo planirali da posetimo muzej istorije Xiana. To nas je zanimalo zato što cela provincija ima duuugačku istoriju i stvarno ima šta da se vidi. Tako je i bilo. Kroz predmete iz pojedinih razdoblja u glavi slikam život ovih ljudi pre mnogo, mnogo godina. NJihove posude, alati... ali i ploče kojima su ukrašavali ulice i građevine. Žao mi je što ne znam malo bolje Kinesku istoriju, ali poenta je da je (ako se ne varam) u ranom srednjem veku Xian bio na vrhuncu slave i tada je bio ekonomski i kulturni centar Kine. Nakon ovog perioda, težište se polako premešta na istok, prema Pekingu. Iako se ne oduševljavam muzejima, ovde mi je bilo zanimljivo i na kraju mi je glava bila puna utisaka. Uveče smo imali finu večeru za male pare u nekom restoranu pored hostela. U hostelu smo rešili da ubijemo i poslednje pare i naručili smo dve flaše vina (koje se zove "Great Wall") za 320din. svaka, što mislim da je OK cena. Ismael se bacio u priču sa Irkinjom... tu su bili i neki ljudi iz Amerike, Australije... fina bleja sve u svemu. Ajde za kraj da odemo još jednom u taj "Salsa" klub... nemam kinte ni sebi da kupim pivo! Računam.... kada uzmem sutra ujutro depozit koji sam dao za ključ, imaću pare za autobusku kartu do aerodroma u Xianu i od aerodroma u Hangdžuu do kuće. I možda da kupim nešto da jedem kada dodjemo u stan. Ovde se ljudi snalaze za pare na razne načine, npr. naplaćuju gledanje saturna kroz teleskop na biciklu! Šou!
28. februar
Ustali smo u 5. Ismael je legao da spava u 4... mislim da se "zbližio" sa Irkinjom. Jedva smo ga istresli iz kreveta... smeje se... hehe...Ismaelito! Kaže da je bilo fino. Nismo ga pitali za detalje :-) Spakovali smo se nekako i požurili do autobuske stanice na kojoj hvatamo autobus do aerodroma. Posle dva sata leta i fine klope u avionu (pored standardnog nalivanja kafom i sokovima) stigli smo u Hangdžu. Dovukli smo se do stana, kupili neku klopu u staroj dobroj masnoj prljavoj prčvarnici. Aaa... kako je dobro! Maltene sam zaboravio koliko su dobri ovi prženi rezanci sa jajima i mesom ("Ćao Mien", 40din.). Manje-više sve iz torbe sam stavio na pranje i otišao da spavam.
Samo napred shefe!
Samo cu ti reci da je Gucci saznao da je tvoj blog 5 najcitaniji i najzanimljiviji na listi top 10 blogova sa co.yu
Zogun dolm pohor netu.
Zogun dolm pohor netu. Okmon seber pohor, delma, gohkur. Dahmab sobar!
Sta da ti kazem Bole ovde jedan kinez poludeo pa iseckao sve po Knez Mihajilovoj.Vidim ti se snalazis sa masinerijom kineza.
Bravo
Do teksta sam dosao usled interesovanja za Terakota ratnike. Vise sam saznao od tebe nego iz Wikipedije.
