Ponedeljak, Februar 12, 2007

Elvis Bez Granica

9-11 februar

Kako moja kompanija obeležava Kinesku novu godinu? Kako izgleda kada zaposleni međusobno organizuju predstave, opere, i druge stvari i onda sve to upakuju u 4 sata programa u pozorištu. Od drugara sam čuo da svaki sektor kompanije pravi večeru posle predstave, a meni niko ništa nije rekao.... međutim! Umesto toga moj sektor ide na dvodnevni izlet u odmaralište izvan grada. A tamo...

Petak, 9. Februar - Mi volimo Huaxin i Huaxin voli nas!

Danas nam je kurir doneo avionske karte za Peking!!! Koštaju 59e (za jedan pravac) i to je dobra cena. Problem je što tamo stižemo u pola2 popodne 17og februara, na sam dan Kineske Nove Godine. Zašto je to problem? Pa, aerodrom je sat-dva vožnje daleko od centra (inače, Peking je ooooooogroman grad), pa dok se mi smestimo u hostel, pa ovo, pa ono... proćiće nam vreme brzo. U svakom slučaju bićemo tamo u "najluđoj noći" (nije bitno ko je najjači, nego ko je najluđi!! :-)). Rezervisali smo i hostel, neki u centru Pekinga, nas troje u četvorokrevetnoj spavaonici, izađe 5-6e za jedno veče. Ostajemo tamo do 22. i onda idemo u Xian, koji predstavlja jedan od najbitnijh gradova u Kineskoj istoriji. Tamo ostajemo 3 dana i vraćamo se u Hangdžu. Jedino će biti malo problematično za karte od Pekinga do Xiana i od Xiana za Hangdžou, jer je to u vreme praznika i u vozovima će biti velika gužva. Možda ćemo morati da uzmemo avionske karte, koje su duplo skuplje od onih za voz. Videćemo... evo još nekih fotki Hangdžua. Ima dosta lepo osvetljenih i modernih zgrada. To mnogo fino izgleda. A na drugoj sam slikao jednu tipičnu raskrsnicu na mom putu od stana do posla. Sve sam Lens Armstrong!

 

Petak je bio specijalan dan za kompaniju "Huaxin", inače to se (kao što sam ranije objasnio) čita "Huašin", sa mekim "š". Tužno je što neki od mojih drugara još uvek kažu "Huaksin", a ovde su brdo vremena. Inače, hvale me da mi je Kineski dobar :-) iako mi je fond reči dovoljan za neke glupave konverzacije tipa "ja sam iz Srbije, nisam Kinez" i "Ja slabo govorim Kineski, ali dobro govorim Engleski, a ti?" itd. Mislim da mi je izgovor tonova sve bolji, a to je jako bitno za razumljivost reči. Samoglasnici se izgovaraju sa četiri različita tona: srednje-visoki (ton jednake visine), uzlazlni (ton se postepeno povišuje), silazni (obrnuto) i silazno-uzlazni (prvo se snizi, pa se onda povisi). Ako se tonovi ne izgovaraju korektno, reč je potpuno nerazumljiva, iako su sva slova izgovorena na pravi način. Sada koristim neke audio lekcije u MP3 formatu, pola sata svaka lekcija. Tako vežbam izgovor i učim reči potrebne za neku osnovnu konverzaciju u prodavnici, na ulici, u taksiju, na autobuskoj ili železničkoj stanici, itd.

Pošto sam se raspričao o Kineskom, sada da nastavim gde sam stao. Svake godine u ovo vreme, znači pred Prolećne Praznike, kompanija organizuje neku vrstu proslave. Kompanija (više stotina ljudi) podeljeno je na institute. Svaki "institut" (ima ih šest ukupno: za 3G, za mreže, za bežične mreže, itd.) priprema neki skeč ili predstavu. To može biti neki balet, neka pesma, predstava ili čak neka mini-opera. U poslednje vreme ljudi u kompaniji dosta vremena posvećuju pripremanju ovih predstava (neki manje, neki više, što se primećuje nakon odgledane predstave). Kada sam došao u Huaxin, pitao sam kolege u mom institutu, da li mogu da i ja učestvujem u njihovoj predstavi, ali mi oni nisu ništa određeno rekli i imali su već neku koncepciju u kojoj bi se ja teško snašao - neka kao komična opera na Kineskom! Kada sam video njihovu predstavu bio sam malo razočaran jer je toliko glupa, a ipak nije bilo mesta za mene. Sa druge strane, drago mi je što nisam bio deo tog potpunog fijaska. U poređenju sa onim što su ostali instituti pripremili, naša predstava je bila bezveze. Tog popodneva u pozorištu moglo se videti dosta izuzetnih predstava, sa savršeim koreografijama, izuzetnom šminkom i kostimima... sve je izgledalo kao profesionalno pozorište, a igrali su ljudi, kolege, iz kompanije. Svaka im čast!! Na fotki se vidi kako to otprilike izgleda, a jedina ne-Kineskinja na slici je Rakel iz Španije. Većina ostalih kolega takođe su glumili u predstavama svojih instituta.

Posle ovog umetničkog dela, usledio je promotivno-ložački deo. Ovo mi je na momente bilo toliko smešno, da nisam mogao da verujem. izađu neko četvoro šefova na binu i krenu da na smenu drže neke energične ložačke govore u smislu koliko je Huaxin dobra firma i koliko mi svi volimo naš Huaxin!! Cirkus. Onda pustili promo video povodom nove godine na kojem svaki institut čestita novu godinu, ali imaju i snimke ljudi iz svojih ogranaka (kojih ima po celom svetu, od Pakistana do Brazila). Pošto je naredna godina u znaku svinje po kineskom horoskopu, sve je obilovalo prasićima različitih veličina, polova i oblika. Najsmešnije je bilo (tada stvarno nisam mogao da se obuzdam) kada kao prelaz između dva kadra stave nacrtanu svinju, a onda se čuje i pravo svinjsko skičanje. Šou program! Pa onda, da pokažu kako su velika firma, puste muziku iz Ratova Zvezda, onu naslovnu, najpoznatiju instrumentalnu numeru, a na filmu se vrti neki globus i lete neki svemirski brodovi!! To je stvarno bilo previše za mene i zakleo sam se da moram nabaviti ovaj promo film da vam pokažem kad dođem. Posle predstave većina instituta išla je na neku večeru, ali moj institut ima mnoooooogo bolji plan. Idemo na dvodnevni izlet u neko kulturno odmaralište nedaleko od Hangdžua (ajd kad sam već tu.... hangzhou se čita handžou, ali ću ga ja pisati isto kao i do sada).

Uveče sam otišao u teretanu malo (pošto nisam imao večeru kao ostatak ekipe sa svojim kolegama), pa ssmo se okupili u nekoj "G Club" diskoteci. To je najskuplji klub u gradu i flaša Čivasa košta 100e. A inače na svakom stolu stoji barem jedna ovakva! To je mesto gde se po oblačenju i ponašanju ljudi koji tamo dolaze vidi da su besni od para i da ne znaju šta će sa njima. Nismo dugo ostali, već oko 1 smo bili kući.

Subota i Nedelja, 10. i 11. Februar - Elvis na pikniku

U 9 sam bio u kancelariji. Ispred zgrade su čekali autobusi i za 1ipo sat smo bili u tom odmaralištu (ne znam mu ime, pitaću danas). Prvo smo imali ručak (koji je bio odličan, sa mnogo različitog mesa, povrća, salata, sokova... ala sam se najeo!!!). Posle ručka svi ljudi (4 autobusa) smo se skupili na nekoj poljani, ostavili stvari na neke prostirke, i naduvali neke balone, pa je sve izgledalo jako čudno. Obično kada se ljudi u Srbiji okupe u većem broju, bave se nekim konkretnim sprtom a ne nekim čudnim igrama...

Na osnovu nekih sektora unutar instituta, ili slično, ljudi su podeljeni na, mislim, šest grupa. Onda su počele "igre". Prvo, ispred svake grupe, stane jedna osoba koja "komanduje". Onda, krene jedna grupa, urade svi zajedno tri čučnja, pa onda "komandant" prozove neki drugi sektor, pa oni moraju da urade to isto, pa kada završe prozivaju neki drugi, itd. Na smenu grupe ljudi rade po 3 čučnja. I tako... onda uhvate dva sektora, pa stalno jedni druge prozivaju da rade te čučnjeve, a ostali ljudi umiru od smeha! Generalno, Kineze je čini mi se lako nasmejati, i često se na neke dečije fore smeju do neba! U sledećoj igri, svaka grupa radi sledeće: prvo se dva čoveka uhvate "za pod ruku" i onda sednu ("šljegnu" :-)). Onda treba da tako, sedeći leđa o leđa, ustanu. Cilj je napraviti krug od što više ljudi. Najveći broj ljudi koji uspe da ustane na ovaj način računa se kao rezultat za određenu grupu u ovoj igri. Evo kako to izgleda...

Posle ovoga, igrali su neku igru u kojoj se poređaju u vrstu, pa onda svaki broj predstavlja neku komandu. Npr. 2 = okret na levo, itd. Tu nisam učestvovao iako nije bio problem da skontam šta se dešava. Posle ovoga su klinci (pošto je dosta ljudi došlo sa svojom porodicom) dobili svojih 5 minuta, kada su ih jedva nagovorili da, nešto glume, tipa da pevaju nešto, ili igraju. Znam da ću zbog ovoga što ću reći biti zicer za raaaazne prozivke, ali njihovi klinci su mnogo slatki. Izgledaju kao neke lutke, jer svi imaju male oči, mali nos i mala usta i okruglu, loptastu glavu. Uvek se oduševim kad ih vidim. Na kraju, poslednja igra. Iz jedne kutije izvuku ime, pa onda iz druge šta taj neko treba da radi. Izvukli ime glavnog šefa, pa je morao da glumi onaj novozelandski ritualni ragbi ples. On čovek uradio svoje, svi umiru od smeha, pa onda prozvao mene! Bez izvlačenja. Ajde. Izvučem ja jedno ime (valjda mog sapatnika u ovom blamiranju), pa mi onda daju da izvučem neku kuglicu. Ja namerno ne uzmem prvu, nego drugu kuglicu koju su mi poturili i ispadne da sam se spasao i da ne moram ništa da izvodim. Svi su bili pomalo razočarani zbog ovoga, jer su se čini mi se, naoštrili da me vide kako se blamiram nešto. He he, kao deca!

Posle ovih "igrica", imali smo slobodno popodne. U pola6 je počela večera, jednako preobilna kao i ručak. Razlika je bila, ključna razlika, u tome što su, osim sokova, služili i vino i pivo. A Kinezi... primili se na vino ko mladi majmuni! Krenuli da piju neverovatnom brzinom. Kada se kucnu sa nekim, i kažu "gam bei", onda se pije na eks. I tako samo ređaju čašu za čašom... i u roku od sat-dva pola ljudi je promenilo boju lica iz žute u crvenu, dobar deo je prosipao vino po podu, po sebi ili po drugima. Neki su kuntali na stolovima, kao da ih je neko pokosio. Opet, kao deca. Jedan lik došao, pijan ko letva, seo pored mene, klati se i pokušava da mi kaže nešto na "engleskom", ali ja ga ništa ne razumem. Onda došao njegov drugar, pa se zajedno klate. Ovaj priča malo na Kineskom, pa njegov drugar prevede, itd. Dok nazdravljaju, prosipaju pola čaše oko sebe, pa se polako izmičem, kako bih sačuvao svoj džemper od ove dvojice. Ja polako odmaknem svoju stolicu, a oni primaknu svoju, pa sve ispočetka. Sva sreća, vino je završilo na stolu i na podu, ništa na džemperu!

Tokom večere, podeljeno je 50ak nagrada. Za najbolje radnike, pa su onda izvlačili imena iz neke kutije i delili neke drangulije. Nisam ništa dobio, ali sam tog dana već nagrađen za svoje učešće u Kineskoj varijanti "igre bez granica", a sutra su svi dobili neki tradicionalni kineski novogodišnji ukras, kojim sada ukrašavam moj stan. Poenta je da je na predstavi u petak i tokom ovog vikinda podeljeno MILION nagrada. Uglavnom ne toliko vrednih (najvrednija je mislim bio bicikl od 90e). Poenta je samo u poklonu. Nije bitno šta je, samo da se prozove neko ime i da mu se da neki poklon. Ovo mi se mnogo svidelo!

Posle večere žurka je trebalo da se nastavi oko velike logorske vatre, nedaleko od mesta gde smo večerali. Tu je već pola ljudi otpalo, što zbog alkohola, što zbog umora i 50ak ljudi se okupilo oko veeelike logorske vatre. Onda pustili neku muziku i svi stali u krug i nešto, kao, đuskamo. Sve mi je ovo bilo mnogo interesantno, jer nikad u životu nisam video bilo šta slično. Pošto je zemlja oko vatre bila blatnjava ipak smo se vratili u mesto u kojem smo večerali i tamo zaseli. Do tada je ostalo 30ak ljudi. Jedan nesrećnik je bio lešen od alkohola, dvojica ga pridržavaju (maltene nose), a on pada u neki trans, i dernja se nešto kao nezdrav. Viče "gde je moj prijatelj?". Sve zajedno, delovao je kao neki teški umobolnik. I tako... okupili se svi oko projektora i onda Kineski specijalitet. KTV, tj. karaoke!! To se ovde može naći na svakom ćošku i oni se time oduševljavaju. Pošto su bili polu pijani, njihov performans je dobio na dramatičnosti. Dole ide titl, a gore se smenjuju neke romantične scene... tipa neke panorame gradova, neke devojke na plaži, neki automobili, ogromne zgrade, bazeni. Sve zajedno izgleda mnogo smešno. Onda hoće da ja nešto pevam! Ajde, šta me briga. Uzeo ja lepo onu Elvisovu čuvenu "I can't help falling in love", ipak mi je to lakše da pevam nego neki hit od Majkla Džeksona, jer ipak moj glas nije tako cvrkutav kao u prosečnih Kineza. I izađem ja na "podium", uzmem mikrofon "jedan, jedan....", sam sam sebi smešan, ali me nije bilo briga. Krene pesma i fino mi ide. Kada uleće neki Kinez polu-pijani i krene da se nešto teatralno baca po bini. Valjda ga pogodila pesma ili možda samo alkohol ili oba. Pošto mi se nesrećnik nacrtao tačno ispred platna, nisam mogao da vidim reči, pa sam morao da ga kulturno pomerim sa bine. To sve ovako nekako izgleda...

Nije bilo mnogo kasno, ali su se ljudi polako raspali i zaspali, pa sam i ja otišao da spavam. "Thank you ladies and gentlemen. The King has left the building!". U sobi mi je cimer moj tutor Džang Đanguo, pa pošto nije spavao, još neko vreme smo pričali o raznim stvarima. Kako je u Kini jako teško kupiti auto i kuću, kako ljude ne interesuje politika toliko nego gledaju samo sebe, kako kada se neko razboli i bogate porodice bankrotiraju, itd. Njegov engleski nije baš sjajan, ali se razumemo nekako.

U nedlju prepodne, posle doručka, imali smo slobodno vreme, mogli smo da se bavimo jahanjem, pecanjem, veslanjem. Pošto nisam u životu jahao konja, a pecanje mi je suviše dosadno delovalo u tom trenutku, opredelio sam se da ja i moj tutor malo zaveslamo...

Jedan kolega je pecao na istom ovom jezercetu, pa smo izbegavali da idemo blizu "da mu ne uplašimo ribe" pošto mu nije baš išlo. Ja kažem na kineskom "nema ribe" a oni se smeju. Tako ih s vremena na vreme zabavljam nekim rečenicama na Kineskom, ali još uvek ne mogu da vodim neku stvarnu konverzaciju. Posle, naravno odličnog i velikog ručka, krenuli smo natrag za Hangzhou. Večerao sam sa Alehandrom i Juliom u jednom finom restoranu u blizini stana. Raspao sam se od najedenosti, hrana nikad bolja, mesto mnogo lepo.... sve za 200 dinara. Dobrodošli u Kinu! Došao u stan, a tamo Marek, Katia i moj cimer Ismael pozvali na večeru jednog kolegu, za svog učitelja Tai Chi-a i njegovu devojku ili ženu (ne znam šta mu dođe).

Inače, njih troje (Katia, Marek i Ismael) imali su kombinaciju da za 100 evra po osobi SVAKI DAN vežbaju 4 (ČETIRI) sata Tai Chi. Posle par "treninga" čovek je objasnio da mu je jezička barijera veliki problem i da ne želi da ih uči ukoliko to nije na nivou kakav bi on želeo. Da mu se zahvale za sav trud (pošto mu ništa nisu platili, nema šanse da prihvati bilo kakve pare) napravili su večeru i pozvali ga. Malo sam se iznenadio kada sam video da čovek više liči na nekog trenera basketa za osnovnu školu, nego "mastera" Tai Chi veštine. Ipak, izgleda jako ozbiljno i deluje kao da zna posao, a i njih troje su bili oduševljeni njegovim lekcijama. Sve u svemu... taj čovek svakog dana vežba u nekom parku pored jezera. I oni sada prisustvuju tim njegovim "javnim" lekcijama. Jedino što to sve počinje u ŠEST UJUTRO SVAKI DAN!! Oni su bili već par puta. Prvo dođu u kompaniju, ostave laptop, pa odu na jezero, vežbaju i stignu na doručak, oko 8. Ustaju u 5 ujutro. Mnogo su se naložili na ovo i drago mi je zbog njih jer vidim da baš gotive sve to. Posle večere, ostavili smo svinjac na stolu, da nas čeka do sutra. Ipak se rano ustaje (neko u 5, a neko u 7, ko kako voli :-).

[Odgovori]

Stravaaaaaaaa ...... Bas ti zavidim :) pozitivno :)))))) samo nastavi da pises!!. super je !!...

Comment by dmc (02/12/2007 06:13)

[Odgovori]

Uuu...bas mi je zanimljiva povezanost intonacije i znacenja reci. Jednom sam u busu slusala par Kineza i naravno nista nisam razumela ali sam preimetila razliku u visini tonova u jednoj,bar mislim da je jedna,reci.Bas si me animirao da potrazim nesto o tome:))) pozdrav

Comment by bubi (02/12/2007 16:40)

Pozdrav! [Odgovori]

Pa, de si bre Bole.
Ne videsmo se neko vreme i, da budem iskren, iznenadio sam se kada mi je Milica rekla da si otisao u Kinu. Pomislih: "ovaj covek zna zasto zivi" :-).
Svracao Simic do mene pre nekih sat vremena, pa mi rece za ovu tvoju stranicu. Sta da ti kazem, super ti je ideja, samo tako nastavi. Kad vec pomenuh Simica, nas dvojica idemo u Sloveniju 11.03. da "programiramo robote". Bilo bi lepo kad bismo stvarno nesto isprogramirali tamo.
Kod mene, manje vise, nema nista novo. Malo ispiti, malo se muvam po domu, i tako.
U svakom slucaju, zelim ti lep provod, pa mozemo da nastavimo da komuniciramo ili na ovaj ili na onaj (citaj mail) nacin.
Pozdrav!

Comment by miksha (02/18/2007 15:34)

Boleeee [Odgovori]

Dje s' Bozo?Sretjna ti chinese nova godina i zelimo ti puno love i zdravlja a sve drugo ti pazari kod Kineza!!Pazi na Kineskinje!Chujemo da one o belcima imaju mishljenje kao ove nashe o crncima...hmm..Aj pa se javi i na mail kanda pozdravljaju te Mixa,Shvaba i boce piva!Ziveli

Comment by Haralampije aka mixa (02/28/2007 16:47)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me