Sreda, Januar 24, 2007
Daleko je Kina...
Pocelo je...
Ovde cu ubaciti sike, cim budem uspeo da ih prebacim na laptop... bice. Ovo je mala priča o mom neplaniranom jednodnevnom boravku u Parizu. Ipak... posle toga me maler nije napuštao pa sam i po dolasku u Kinu imao par bisera. Tako sam uspeo da zaključam ključeve u sobi, da kupim 3 litre žestine umesto 3 litre vode...
Kada smo sleteli u Sangaj, bilo je 7:40 ujutro, ponedeljak 22. januar. Ogroman aerodrom (mada ne veci od onog u Parizu) na kome jedva da je bilo nekih ljudi. Zastrasujuca megalomanska gradjevina, onako prazna... Tu me je sacekao jedan Kinez, momak po imenu (engleskom) Oscar. Isprati me lepo do autobuske stanice i ubaci na liniju za Hangzhou. Na putu do Hangzhoua (oko 3 sata autoputem) upoznao sam nekog matorog Holandjanina koji tri godine zivi u Kini. Govori kineski OK i razmislja se da li je star da bi krenuo na univerzitet da uci kineski (za 3 godine u Kini naucio je 2-3 hiljade reci i odgovarajucih znakova). Tu sam se sa njim ispricao i dao mi je neku predstavu o tome sta me ceka. Iz perspektive jednog zapdnog Evropljanina, Kina je zemlja velikih kontrasta, zemlja nekulturnih ljudi, zemlja velikog aero zagadjenja, zemlja sa milion mesta koje treba videti, zemlja u kojoj posle 3 meseca ne mozes prepoznati neke delove (gradi se abnormalnom brzinom), itd. U dosta toga sam se uverio tokom tih 3 sata puta do Hangzhou-a. Pored nas prolazi mag-lev voz brzinom od 400km/h, a ispod "magnetne pruge" raspale ruzne kuce, u kojima zive "farmeri" (tako ih Holandjanin zove). Imaju obicaj da kada im neko umre, sahrane ga na sred polja ispred kuce, pa posle valjda kada obradjuju ta polja sve idu oko groba... tako nesto. Morbidno deluju humke na sred njive sa zasadjenim drvecem oko njih. Pitam tog coveka, odakle ovolika magla, i on mi rece da je to u stvari najveci problem moderne Kine - zagadjenje. Na oko 100m ispred naseg prljavog autobusa, nije se nista videlo. Dao mi je par saveta sta treba i sta ne treba raditi, videti, uciti, probati... i proslo tako ta 3 sata.
Hangzhou... guzva u centru grada. Lici na Beogradsku, ali svi voze nekako brze. Sve u svemu ludnica, drugacije zgrade, drugaciji autobusi, drugaciji ljudi... Zgrada kompanije ima 21 sprat. Prvo sam upoznao gospodjicu Xie Fei, koja je glavna za nas strane studente na praksi. Ona me je upoznala sa mojim "supervizorom" koji mi se predstavio svojim "engleskim imenom", kako oni to zovu. Nisam ga bas dobro razumeo, ali mi se ucinilo da je rekao Hungry. Za sat vremena sam dobio ID karticu (na kojoj inace uplatim 100 juana i dobijem gratis 66, inace 1e = 9,8 juana). Sa tom karticom placam obroke u kompaniji i pica u salonu na poslednjem spratu. Uzeli su mi otisak prsta i sada se tako prijavljujem i odjavljujem sa posla (mada od desetak aparata samo jedan prepoznaje moj otisak... to treba da im kazem da srede). Ovde svi rade u boksovima, kada sam video da cu narednih meseci sedeti u boksu jedva sam se suzdrzao da ne pocnem da se smejem. Dobio sam i nalepnicu "Bosko" na mom boksu :-))) Odvezli su me do stana da ostavim stvari i vratio sam se na veceru (radno vreme je od 8:15 do 17:15, sa pauzom za rucak 11:15-13:15). Svi se naguraju ispred vrata od kuhinje i cekaju... kada su se vrata otvorila, oni svi nagrnuli na onaj pult sa klopom (sistem posluzivanja je kao u svakoj menzi). Ja uzeo nesto... ne znam ni sta je ni kakvo je. U glavi mi sve zvoni od cudnog (da ne kazem gadnog) mirisa koji sam osetio kada su se kuhinjska vrata otvorila... nije mi bilo dobro. Uzeo stapice da probam njima da jedem neku ribu. Budala. Kako da ocistim kuvanu ribu sa dva stapica, koje ne znam da drzim? Dali mi neku plasticnu smesnu kasiku, pa sam od nje odustao (osecao bih se kao budala da jedem neko jelo plasticnom kasikom, kao one koje se dobiju uz neke lekove). I tako... ja se borim sa ribom, a oni se smeju kao deca. Svi mi pokazuju kako se drze stapici i cude se kako ne umem da radim tako prostu stvar, kao sto je upotreba stapica za jelo. Kao deca! A kada su Kinezi nagrnuli svaki na svoju hranu... jedu nenormalnom brzinom, onaj moj supervizor je prvi medju jednakima, pa mi postaje logicno da ga zovu Hungry. Kao da ih neko juri da ih ubije ako ne pojedu sve za neko jako kratko vreme. To se sve guta, nema tu puno zvakanja. Kosti se pljuckaju na sto (ne na salvetu, ne na posluzavnik). Posle, kada ustanu, dolazi spremacica sa kofom i krpom skuplja sve sto ostave. Mene je bilo blam da pljujem po stolu, pa sam uzeo salvetu i prstima vadio kosti na nju. Sve u svemu, izborio sam se sa ribom!! I nije bio strasan ukus ostale hrane, samo se treba navici na promenu.
Posle vecere, moj "supervizor" odveo me je da kupim bicikl i jos neke gluposti koje mi trebaju (kabanica, rukavice, itd.). Inace, prolece je u ovim krajevima vrlo kisovito, cak i u pesmama imaju metaforu u fazonu "kao kisa u prolece". Bicikl sam platio (sa sve korpom napred, u koju mogu da trpam razne stvari) 24 evra. Polovan (tj. kraden) moze da se nadje i za 16 evra. Vozimo se nas dvojica kuci. Ulice u izgradnji, iznad glavne saobracajnice, prave put, sto bi ameri rekli Highway. Na sve strane oko ulica blato, kamenje, cigle, sljunak, bare, rupe... jedva sam ostao citav. Stan je oko pola sata biciklom udaljen od posla. Na ulazu u stan pitam Hungry-ja kako mu je puno ime, i on mi izgovori neke cudne glasove, ali kaze da mogu da ga zovem Henry. Znaci, nije "gladan", nego je Henri, polako se ucimo. Penjem se uz stepenice i cujem neku muziku... ulazim u stan i shvatam da moj cimer svira frulu. Ismael iz Spanije. Ima 29 godina, ali deluje mladje i zanima ga milion stvari. Mislim da ce mi biti ok sa njim. Tu sam upoznao i Kolumbijku Alehandru, koja zivi preko puta mog naseg stana. Stan mi se svidja, iako je prasnjav na sve strane. Izgleda da kada neko ode, Kinezi samo pobacaju djubre i sve ostave kako su zatekli. Nema grejanja, ali u obe spavace sobe imamo klimu. Struju sami placamo, ali ne bi trebalo da bude neka velika stavka. Pomalo je praznjikavo, ali je okreceno i deluje novo. Ulazim u sobu, ostavljam kljuceve na krevetu, palim klimu da mi ugreje sobu, izadjem i... zatvorim vrata! Auuuu! Sve bi bilo ok, ali vrata od spavace sobe se otvaraju spolja samo kljucem. Upravo onim koji je u istoj sobi na krevetu. Posle tri dana vucaranja po aerodromima, hotelima, pa ceo dan u firmi... samo sam hteo da se raspakujem i da legnem. Sada ni to ne mogu. Ismael je otisao do nasih komsija, spanaca Alfonsa i Raquel i oni mu kazu da mogu da spavam kod njih kuci, jer imaju jedan prazan krevet. To sam i uradio. Kreveti su tvrdi, posteljina nije bas najcistija, ali ok. Ukljucim klimu, legnem i zaspim.
Sutradan je Henri dosao po mene i zajedno smo otisli na posao biciklom. Pozajmio sam neki dzemper od Ismaela, pa mi nije bilo zima. Ekipa iz zgrade (stranci na praksi u mojoj firmi) su mi rekle da se moram prijaviti policiji. Sa posla, odlazimo u policiju i kupujem karticu za mobilni +86 15967151244. Menjam jos para, i tek tada primecujem da su mi na 60 evra promenjenih na aerodromu naplatili 5 evra proviziju. Aerodromi su cudo! Sva sreca, u Nacionalnoj banci Kine nema provizije za evre. Vratili smo se na posao, taman za rucak. Bio je ok, malo krompira, malo necega... inace, hleba nema - za to im sluzi bareni, neposoljeni pirinac. Tu sam se upoznao i sa Marekom i Katjom (Poljak i Brazilka). Brazilka izgleda kao tipicna kineskinja, pa sam u prvi mah pomislio da je to jos jedan Kinez koji mi se predstavio svojim "engleskim imenom", ali sam posle saznao o cemu se radi. Dobio sam i laptop, i instalirao na njega win2000, mada se vec kajem sto nisam stavio XP (imam problema sa prebacivanjem slika sa kamere). Uvece nisam vecereao u kompaniji. Upoznao sam Svabicu Juliu, koja je dosla biciklom na posao (Spanci i Alehandra su taj dan isli taksijem). Pokazala mi je mesto blizu stana, gde imaju kineski fast food. Neke rezance sa mesom i povrcem. Lepo, ali malo vise nauljeno za moj ukus. Barem sam se dobro najeo. Probao sam i kinesko pivo. Bilo je sasvim dobro. Na putu do fast food-a u jednoj prodavnici kupim veliku plasticnu providnu flasu sa providnom tecnosncu - reklo bi se, balon pijace vode. Jeste, ali u Srbiji. Naplate mi taj balon 20 juana i ja se zbunim, kazem u sebi da se ne isplati kupovati vodu u tako velikim pakovanjima... Kada smo dosli kuci, Marek proba da pije iz flase i zatim pljuje u lavabo sve sto je popio. Ja sam budala kupio 3 litre necega sto zovu "vino od pirinca", ustvari, to je neka pirincana rakija. Sve u svemu nije toliko losa za jednu industrijalku, ali ima cudan ukus. Sada imamo 3 litre kineske rakije :-) Inace, sada kada sam upoznao sve strane drugare iz kompanije, mogu reci da deluju ok. Mislim da ce biti fino sa njima. Nakon sto su Ismael i Marek pokusavali da uklope frulu i usnu harmoniku, prvu noc sam spavao u svom krevetu. Tek sada vidim koliko je prasnjava soba i zaklinjem se da cu je prvom prilikom malo dovesti u red.
Eto... to je bilo malo opsirnije i detaljnije, jer je prvi put. Sada imam posao da napravim prezentaciju o Srbiji i svojoj porodici, pa cu to pokazati svima na mom spratu u konferencijskoj sali. Kada budem imao neku inspiraciju za pisanje ili neke nove fotke, eto mene opet!
Ima jos dosta stvari i utisaka, ali o tome neki drugi put :-)
Svaka cast Bole!
Al' si se raspisao! Znaci u Kini nema svinjetine, onako masno spremljene. I njih ima najvise na svetu! Uopste mi nije jasno kako:))
Prvi utisci
Za sada deluje ok?
Super su ti opisi, samo tako nastavi. Odlicno si docarao atmosferu, kao da sam tamo. Samo jos slike da postavis... A sto se tice laptopa - k'o sto rece Drazen - kinesko sranje ;)
U iscekivanju novih avantura bolea u zemlji liliputanaca
ah te kineskinje
E Bole, ti umesto da se upoznajes sa kineskinjama hvatas neke debele kineze koji su hungry ;)
pozdravko
Ziv biooooooooooooo
Red je da se i ja upisem u listu strelaca na tvoj blog. Moram da priznam da sam se usrao od smeha dok sam citao tvoje avanture, a narocito one oko kineskih znakova tj. drveta, dva drveta i sume:-). Drago mi je da si se za pocetak lepo uklopio(u sta nisam ni sumnjao)u nove nacine zivota.
P.S. Poslusaj mamu i kupi kacigu:)
Boleeeeeeeeeeeeeeeeeeee
Bole sta ima novo? Kako je drugar Hungry? Objasni im malo sta je zezanje, al' ne uz kinesku rakiju, molim te:)
